Bitka je izgubljena, rat nije: Ne može se preko noći iz druge u Ligu šampiona, ali jasno je - Orlovi rastu

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Izjava Mijajla Marsenića posle meča data izveštaču Mozzart Sporta najbolje govori koliko ova generacija rukometaša Srbije raste: "Ako zbog nečeg treba da budem srećan u ovoj nesreći je što su svi u svlačionici bili potišteni. Porasli su nam apetiti. Da nam je neko rekao pre tri godine da ćemo mi na Svetskom prvenstvu da izgubimo s golom razlike od Nemačke, svi bismo oberučke prihvatili“.

Nemačka je dobila bitku u Katovicama, apsolutno zaslužila pobedu. Od prvog do poslednjeg minuta Orlovi nisu poveli, samo su uspeli golom iz kontre Miloša Orbovića da izjednače u sedmom minutu na 5:5.

Jesmo poraženi samo pogotkom razlike (33:34), ali je utisak bio da su Panceri bili bolji za dva do tri. Taman kad stisnemo, odbranimo dva napada, dođemo u situaciju da igramo dramatičan finiš, ne uspevamo da damo gol, odnosno rezervni golman rivala Joel Birlem bio je poslednji branik odbrane čete Alfreda Gislasona.

Nije sramota izgubiti od Nemačke, rukometne velesile u kojoj se godinama iga najjači šampionat na svetu. Jesu Panceri stigli oslabljeni na ovo prvenstvo, bez nekih važnih igrača, jesu i oni van svetskog krema gde su „zakucani“ Danci, Šveđani, Francuzi i Španci, ali videlo se da je to i dalje ozbilja selekcija, sa prekaljenim trenerskim liscem, trofejnim Islanđaninon Alfredom Gislasonom koji je više od decenije bio na čelu velikog Kila.

Pazl pobedničkog mozaika nije se uklopio ovog puta, uvek su falili neki delovi. Na početku nas je „ubio“ iskusni Kaj Hefner na desnoj strani terena. Kada smo to zaustavili, proradila je osovina Juri Knor – pivotmeni Johanes Gola i Janik Kolbaher. Nemci su na početku drugog poluvremena stvorili najvećih "plus pet" – 26:21, kada su kružni napadači Flenzburga i Rajn Nekar Levena bili nezadrživi. Mertens nas je razbijao šutevima s levog krila.

Selektor Đerona otkrio: Bez Vejina do kraja SP, bolan poraz, ali moramo da budemo realni

Kapiten Ilić: Presudio nemački golman, nismo se predavali do kraja

Nije imao svoj dan Vladimir Cupara, a bez golmana, koji su snaga Srbije, ne može se u boj. Prvu loptu naš golman, Milan Bomaštar, odbranio je tek u 23. minutu. Ono što se pokazalo i na ovom meču da je Lazar Kukić pokretač ove selekcije. Hrabro je ulazio „u meso“, bušio odbranu rivala. Imao je podršku u većem delu meča u Milošu Orboviću, dok je Bogdan Radivojević blistao u prvom poluvremenu (pet golova, bez promašaja).

18.00: (4,00) Slovenija (8,50) Francuska (1,35)

Leva strana našeg napada, koja je bila odlična protiv Alžira, zaustavljena je ovog puta. Nije bilo svežine za Petra Đorđića, koga su Panceri dobro čuvali, dok je Nemanja Ilić bio bez šuta iz igre. Jedinih pet golova dao je sa sedam metara, uz jedan promašeni u finišu utakmice.

Bilo je stvari koje su išle na vodenicu Srbije. Andreas Volf nije imao svoj dan, ali je zato u finišu briljirao Joel Birlem, skinuo zicere Radivojeviću, Borzašu i Pešmalbeku. Ostala je Srbija bez Predraga Vejina do kraja prvenstva, otkrovenja Tonija Đerone u dvomeču sa Šveđanima u pripremnim mečevima. Tek što je ušao u igri se povredio i završio je šampionat. U nastavku šansu će dobiti Jovica Nikolić, prošle sezone najbolji igrač Superlige Srbije, sada uzdanica Veclara.

Na sve malere nadovezala se i „situacija“ sa Dejanom Milosavljevim i „igrama van terena“ Nemaca, odnosno njegovog kluba Fuksea iz Berlina koji mu nije dao dozvolu da brani. Sada kada je prošao meč sa Nemačkom, nije problem, „povreda je sanirana“. Fali popularni Banda, koji bi mogao ove nedelje da se priključi ekipi pred drugu rundu u Katovicama.

Ovo je proces, evidentno je da ova generacije raste, da vreme radi za nju. Za prosečnog Srbina, naviknutog na medalje vaterpolista, košarkaša, odbojkaša, odbojkašica, uspeh je samo medalja. Očigledno je to preveliki zalogaj na ovom Svetskom prvenstvu. Naredne godine je šampionat Starog kontinenta u Nemačkoj. Moramo da čekamo u redu, ne prelazi se iz druge lige direktno u Ligu šampiona. Svetlo se vidi, ali je put do njega popločan trnjem. Pre dve godine nije nas ni bilo na Svetskom prvenstvu u Egiptu, pre toga smo bili na 18. mestu 2019. godine.

Toni Đerona uživa podršku javnosti, igrača, samo zlonamerni bi rekli da nije napravio reprezentaciju, povratio veru u srpski rukomet, dao nadu da može da se pobedi Nemačka. Pre toga smo gubili od Crne Gore na velikim takmičenjima, izgledali smešno u duelima sa najboljim selekcijama. Ranijih godina uvek je isplivavao prljavi veš posle poraza, svađe i razmirice punili su stupce medija i prljale ovaj nekada trofejni sport. Sada je vraćen kult reprezentacije, svi dišu kao jedan.

„Verujem u ovu ekipu više nego ikad i siguran sam da ćemo protiv Katara da pokažemo pravu reakciju“, reči su zamenika kapitena Mijajla Marsenića.

Bitka za četvrtfinale je izgubljeno, ali nije rat. I dalje tinja nada, pobede u preostala četiri meča bi donele toliko željene kvalifikacije za Olimpijske igre i prvi meč nokaut runde u Gdanjsku. Na putu stoji rukometna sila Norveška, neugodna i nepredvidiva Holandija i pobednik meča Makedonija – Argentina.

Orlovi će se tek sada skupiti, shvatiti da mogu, pouke se moraju izvući. Ritam je ubitačan, svaka dva dana je meč, već sutra (20.30) je dvoboj sa skromnim Katarom, ali ipak timom koji ne sme da se potceni. Reprezentaciju koji vodi legendarni Valero Rivera nikada ne sme da se otpiše.

Petar Đorđić (©Starsport)

Igra Srbija moderan rukomet pod vođstvom Tonija Đerone, u korak s najboljim svetskim selekcijama. Kvalitet postoji, falilo je u nedelju u Katovicama nešto... To nešto je kontinuitet, nemamo rutinu na velikim takimičenjima, nismo još naučili na pobeđujemo. Trijumfi nad Slovenijom u baražu, Francuskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i Švedskom u generalnoj probi pred Svetsko prvenstvo dalo je nadu i podsticaj da bi i najbolji mogli da padnu.

Postoji i ovaj najvažniji preduslov za snove. Moraju svi da budu zdravi, nemamo i dalje veliki rezervoar iz koga crpimo reprezentativce. Za godinu dana, od Evropskog prvenstva u Segedinu, dobili smo nekoliko novih igrača, vunderkinda Stefana Dodića, šteta za povredu Predraga Vejina i veliki žal i pitanje – kako bi bilo da je na golu bio Milosavljev koji je strah i trepet u Bundesligi, poslednje dve sezone najbolji golman najjačeg šampionata na svetu.